Teleme – savršen slatkiš iz Istambula

    Teleme (Incir Dondurmasi) u stvari je krem ili sladoled koji se dobija fermentacijom semenčica smokve u mleku. Pošto već neko vreme ne jedem šećer tj. ništa od klasičnih kolča i poslastica, već na prvi zalogaj sam shvatila da se radi o mom budućem omiljenom slatkišu. Penastog, vrlo bogatog ukusa i prijatne slasti, fantastičan, zdrav krem! Jela su ga i deca bez pogovora.

Ovaj dezert zvanično proglašavam prvim poklonom dobrodošlice koji mi je Istambul priredio.

Za pripremu je potrebno 150g suvih smokvi bez peteljki, naseckanih na sitne komade.

3 šolje (za belu kafu) punomasnog mleka.

Mleko zagrevate i pustite da ključa 1 minut. Ostavite ga po strani da se prohladi.

Gurnete mali prst u prohladjeno mleko i ukoliko je ono dosta toplo ali možete da izdržite da izbrojite do 21 sa prstićem u mleku, temperatura je odgovarajuća. Tada spustite naseckane smokve u mleko i blendirate smesu nekih 40 sekundi.

Dobijeni krem sipate u zemljane posue, poklopite i uvijete lepo u krpe kako bi se temperatura održala i došlo do fermentacije.

Nakon dva sata, dezert je spreman za jelo! Možete ga smazati odmah ili ga ohladiti par sati u frižideru (meni se ova dosta hladna – sladoled varijanta, najviše svidja).

Prilikom serviranja, možete dodati malo meda po ukusu, možete odozgo staviti seckane orahe, lešnike, cimet, vanilu itd…Ja ga volim bez ikakvih dodataka, a zavolećete ga i vi.

I jedan mali ekspatski osvrt na Istambulu, čisto za arhivu, da se kroz godinu dve vratim i proverim u kojoj su meri moje prve impresije o Istambulu bile ispravne…

Preseljenje u Istambul za nas bilo je ne samo promena grada i države, već i potencijalna promena kontinenta. Ono što čovek koji se u ovaj grad seli u startu počne da kalkuliše jeste pitanje sa koje strane, Evropske ili Azijske, da skući kuću.

Ovim ključnim pitanjem poprilično smo se pozabavili i konačno odabrali (nadam se konačno) ….Aziju!

Postoji jedan aspekt Istambula koji čak ni veliki zaljubljenici u Istambul ne mogu da prihvate i zavole. To je transport. Gužve na mostovima kojima se ide sa jedne na drugu stranu mogu sasvim stagnirati saobraćaj čak i na tri do četiri sata bez pomeranja. Brodići su tu najbrži vid javnog prevoza, ali nisu rešenje ako hoćete da vozite svoj auto. (O tome kako se vozi i prelazi ulica u Istambulu neću da pričam, neću sada ni da se žalim na prenaseljenost i ogromne gužve, ni na to kako je vazduh puno zagađen…biće prilike i za to..).

Elem, pošto smo našli medjunarodnu školu na Azijskoj strani, i pošto je i kancelarija sa te strane, presekli smo i rekli – neka bude Azija.

U poređenju sa Evropom, deluje da na Azijskoj strani ima malo više prostora. Na Azijskoj strani je i Cadde Bostan, bulevar koji mnogi smatraju Jelisejskim Poljima Istambula. Široka ulica dobra za šoping, puna kafića i restorana. U Aziji ima više zelenih površina nego u Evropskom delu. U Aziji su cene niže jer nema turista.

Sa druge strane, Evropski deo nudi mnogobrojne turističke atrakcije, tamo je Aja Sofija i Topkapi palata, tamo je veći izbor međunarodnih škola, na kraju, tamo je bolji provod kako kažu lokalci…Videćemo..

Ono što je zajedničko za obe strane jeste neodoljivi šarm Istambula. Pijace sa fenomenalnim izborom voća, povrća, ribe, začina. Slatkiši su takodje neodoljivi na oba kontinenta. Cedjeni sokovi, kafa, balik ekmek odnosno sendvič sa ribom na ulicama ozbiljno su nas osvojili. I, ah, naravno –  more…

Posle druge posete Istambulu pisala sam našem prijatelju iz Turske koji je odavno napustio Istambul  – Već sam se zaljubila u ovaj grad! Kako uspevaš da toliko dugo živiš bez njega?

Odgovorio mi je da se vremenom čovek umori…

Verovatno je mislio na gužve i čekanje u kolonama saobraćaja, i žurbu…jer grad je ogroman.

Videćemo:))

p.s. Obavezno probajte teleme…

V

Još malo sladoleda…

 Stremite ka mesecu. Čak i ako ne stignete do njega, sigurno ćete završiti među zvezdama!

…negde sam pročitala i jako mi se dopalo:) čini mi se da se fino uklapa u nastavak moje priče..

Pre nekih mesec dana pravila sam klincima sladoled, ponovo:). I napravila ove medene fotografije.

Recept neću da pišem jer je prepisan sa mog omiljenog bloga. Ali odaću svoj veliki naklon blogu koji me je sasvim osvojio od prvog susreta. Radi se o Laninoj predivnoj, kreativnoj kuhinji, La Cuisine Creative.

Dok se još nisam upustila u svet blogovanja i predivnih blogera, jedina sajber kuvarica koju sam rado pratila i od koje sam dosta toga naučila, bila je fantstična Minja, i njena Kuhinjica.

A onda, eto ti iznenadjenja, pred mojim očima se otvorio čitav novi svet neverovatnih ljudi i njihovih inspirativnih priča, recepata, fotografija…Većinu sam, naravno, odmah upisala u svoj blogroll, i uživam u svakom njihovom novom postu.

Neke od njih volim zbog divnih, praktičnih recepata kakve su pravile naše bake, neki me privlače inovativnošću i divnim fotografijama hrane, kod nekih sam našla srodne duše koje se oduševljavaju putovanjima i gastro izletima….kod Lane sam našla sve ono što bih volela da budem kad porastem u velikog blogera, jednog dana:). I praktično, i toplo, iskreno razjašnjeno, i starinsko i savremeno u isto vreme, i ultra dekorativno, i lepo uslikano…ma baš sve kako ja volim!

Dakle, mogu samo da vam toplo preporučim da se ohladite od divote prelistavajući Laninu kreativnu riznicu, i grickajući njen voćni sladoled, na primer:). Čak i ako ste na dijeti, isprobajte ga u mojoj varijaciji: umesto gustog jogurta iskoristite nemasni jogurt, umesto šećera stavite malo meda ili agavin sirup, umesto voća, stavila sam malo limunovog soka po ukusu i malo rendane kore organskog limuna.

Uživajte u Laninim ukusnim kreacijama!

Vesna

Granita – sneg koji se topi u ustima…sa lavandom, medom i aromatičnim orasima

Italijanski led, granita ili snežni sladoled je poslastica idealna za one prave letnje vreline. A ova granita sa medom, lavandom, limunom i šampanjcem, mi se nekako super uklapa u baštensku, opuštenu atmosferu sa bliskim prijateljima, koji su raspoložni za neke drugačije ukuse (sa blagim afrodizijačkim dejstvom…med i orasi, znate već:)), u letnje predveče.

Osvežavajući dezert, ili piće (brzo se topi i servira se u dubljim posudicama sa kašičicom i cevčicom), sprema se jednostavno, i ne traži skupe sastojke. Osnovu čine voda, šećer i razne arome. Moja granita iz ovog posta, sadrži med umesto šećera, pa bih dodala i da je zdrava poslastica, sa aromom lavande i šampanjca….

Potrebno je (za 6 do 8 osoba):

500 ml vode

300 ml meda

3 kaške cvetića lavande

200ml šampanjca (ili drugog penušavog vina)

5 supenih kašika cedjenog limunovog soka

I još:

200g seckanih oraha

vrh kašičice cimeta

vrh kašičice rendanog muskatnog oraha

Priprema;

Voda, med, jedna kašika lavande i šampanjac stave se da prokipe 2-3 min na umerenoj vatri. Zatim se tečnost ostavi da se sasvim ohladi.

Rashlaćenu tečnost procediti i odstraniti cvetiće lvande. Dodati limunov sok i fino pomešati, pa staviti u zamrzivač da se ohladi. Nakon dva sata, viljuškom dobro pomešati smesu, i skinuti kristale leda koji su počeli da se formiraju po zidovima posude. U narednih 5 sati, ponavljati postupak razbijanja kristalića i mešnja viljuškom na svakih sat vremena. Nakon toga granita je spremna! Ličiće na gomilu snega koji se našao u vašem zamrzivaču;)

Seckane orahe kojim se granita posipa pre serviranja pripremićete na sledeći način. Stavite u šerpicu pola kašičice ulja (ja sam koristila od koštica grožća), cimet, i muskatni orah i sve lepo pomešate sa orasima. Na vrlo salboj vatri pustite da se lagano zapeku nekih 5 min otprilike, uz mešanje. Kada su spremni počeće lagano da dime i da tamne. Orahe izručite na papirni ubrus ili salvetu, i ostavite da se ohlade.

Granitu servirajte posutu cvetićima lavande i aromatičnim orasima.

P.S. Ovo je samo jedna od mnogih GRANITA varijanti….Tradicionalno, ovaj sladoled se pravi sa limunom, sokom narandže, sa kafom, aromom jasmina, bademima…ili sa jagodama i ostalim voćem…pa vi pustite mašti na volju…

Uživajte na Italijanski način:)

Vesna

ČokoLEDice (čokoladice sa sladoledom)

 

 …ili sladoled sa čokoladom:)

Ja zapela sa tim sladoledom i ne menjam temu:) Ma ne, samo sam htela da podelim jednu tako jednostavnu, a efektnu ideju sa vama:) Biće kratko i slatko, i bez puno teksta a sa dosta lepih sličica..

Elem, ovo je idealna ideja za one među nama koji volimo da jedemo sladoled, a ne volimo da ga serviramo jer nas smara seckanje kockica, nevešto izvlačenje kugli, ili još gore – čeprkanje po smrznutm sladoledu kašikom:) Sve navedeno odnosilo se, pogađate, na mene…ali neće više, jer sam rešila da od sada sladoled izlivam isključivo u silikonskim modlicama za, recimo, mafine ili praline..A slike vam same govore zašto.

Jer je ovako neodoljivo sladak, i samo se istrese u činijicu pa u stomačić, he he..

Kalupčiće  koje sam koristila vidite u postu ovde.

Da, sladoled sam pravila po super receptu sa bloga JA U KUHINJI, a naći ćete moju verziju na linku ovde.
U kalupčiće sam stavljala po kašičicu Nutele i domaće marmelade od šumskog voća.

Par komada smrznutog sladoleda izvadila sam iz modlica i bukvalno umočila u topljenu, prohlađenu čokoladu (Bambi 70% kakaa, odnosno Bambi belu čokoladu sa brusnicama), i sve vratila još 15 minuta  u zamrzivač.

Uživajte u svojim slatkim kreacijama (bez obzira na kišu koja dosadno pada kad joj vreme nije:))

Vesna