Teleme – savršen slatkiš iz Istambula

    Teleme (Incir Dondurmasi) u stvari je krem ili sladoled koji se dobija fermentacijom semenčica smokve u mleku. Pošto već neko vreme ne jedem šećer tj. ništa od klasičnih kolča i poslastica, već na prvi zalogaj sam shvatila da se radi o mom budućem omiljenom slatkišu. Penastog, vrlo bogatog ukusa i prijatne slasti, fantastičan, zdrav krem! Jela su ga i deca bez pogovora.

Ovaj dezert zvanično proglašavam prvim poklonom dobrodošlice koji mi je Istambul priredio.

Za pripremu je potrebno 150g suvih smokvi bez peteljki, naseckanih na sitne komade.

3 šolje (za belu kafu) punomasnog mleka.

Mleko zagrevate i pustite da ključa 1 minut. Ostavite ga po strani da se prohladi.

Gurnete mali prst u prohladjeno mleko i ukoliko je ono dosta toplo ali možete da izdržite da izbrojite do 21 sa prstićem u mleku, temperatura je odgovarajuća. Tada spustite naseckane smokve u mleko i blendirate smesu nekih 40 sekundi.

Dobijeni krem sipate u zemljane posue, poklopite i uvijete lepo u krpe kako bi se temperatura održala i došlo do fermentacije.

Nakon dva sata, dezert je spreman za jelo! Možete ga smazati odmah ili ga ohladiti par sati u frižideru (meni se ova dosta hladna – sladoled varijanta, najviše svidja).

Prilikom serviranja, možete dodati malo meda po ukusu, možete odozgo staviti seckane orahe, lešnike, cimet, vanilu itd…Ja ga volim bez ikakvih dodataka, a zavolećete ga i vi.

I jedan mali ekspatski osvrt na Istambulu, čisto za arhivu, da se kroz godinu dve vratim i proverim u kojoj su meri moje prve impresije o Istambulu bile ispravne…

Preseljenje u Istambul za nas bilo je ne samo promena grada i države, već i potencijalna promena kontinenta. Ono što čovek koji se u ovaj grad seli u startu počne da kalkuliše jeste pitanje sa koje strane, Evropske ili Azijske, da skući kuću.

Ovim ključnim pitanjem poprilično smo se pozabavili i konačno odabrali (nadam se konačno) ….Aziju!

Postoji jedan aspekt Istambula koji čak ni veliki zaljubljenici u Istambul ne mogu da prihvate i zavole. To je transport. Gužve na mostovima kojima se ide sa jedne na drugu stranu mogu sasvim stagnirati saobraćaj čak i na tri do četiri sata bez pomeranja. Brodići su tu najbrži vid javnog prevoza, ali nisu rešenje ako hoćete da vozite svoj auto. (O tome kako se vozi i prelazi ulica u Istambulu neću da pričam, neću sada ni da se žalim na prenaseljenost i ogromne gužve, ni na to kako je vazduh puno zagađen…biće prilike i za to..).

Elem, pošto smo našli medjunarodnu školu na Azijskoj strani, i pošto je i kancelarija sa te strane, presekli smo i rekli – neka bude Azija.

U poređenju sa Evropom, deluje da na Azijskoj strani ima malo više prostora. Na Azijskoj strani je i Cadde Bostan, bulevar koji mnogi smatraju Jelisejskim Poljima Istambula. Široka ulica dobra za šoping, puna kafića i restorana. U Aziji ima više zelenih površina nego u Evropskom delu. U Aziji su cene niže jer nema turista.

Sa druge strane, Evropski deo nudi mnogobrojne turističke atrakcije, tamo je Aja Sofija i Topkapi palata, tamo je veći izbor međunarodnih škola, na kraju, tamo je bolji provod kako kažu lokalci…Videćemo..

Ono što je zajedničko za obe strane jeste neodoljivi šarm Istambula. Pijace sa fenomenalnim izborom voća, povrća, ribe, začina. Slatkiši su takodje neodoljivi na oba kontinenta. Cedjeni sokovi, kafa, balik ekmek odnosno sendvič sa ribom na ulicama ozbiljno su nas osvojili. I, ah, naravno –  more…

Posle druge posete Istambulu pisala sam našem prijatelju iz Turske koji je odavno napustio Istambul  – Već sam se zaljubila u ovaj grad! Kako uspevaš da toliko dugo živiš bez njega?

Odgovorio mi je da se vremenom čovek umori…

Verovatno je mislio na gužve i čekanje u kolonama saobraćaja, i žurbu…jer grad je ogroman.

Videćemo:))

p.s. Obavezno probajte teleme…

V

Tagged: bez glutena, bez šećera, krem, Sladoled, teleme, Urme