Category Archives: Beleške

„Слобода рађању“

10620665_10153350984614852_7689442692687946462_n

У петак, 6. марата, у просторијама Регионалног центра у Нишу, почела је борба за слбоду рађању. Некако све причамо о лошим искуствима, памтимо беспотребне захвате, које није лако заборавити, понекад због таквих поступака стрепимо шта ће нас снаћи на сваком будућем порођају.

Једноставно само такву слику имамао, тужну, која ствара несигурност, у многим случајевима рађа страхове који се никада не заборве, али да ли баш мора тако? Где су нестале истинске снаге, воља и јака моћ жене лавице која рађа и штити своје чедо? У предрасудама, у бојазнима у лошем веровању да неко други, а не ми саме, треба да креира тај највеличанствренији чин у животу жене, рађање чеда и поновно рађање мајке. Жалосно је што се полако у срца жена увукла зебња, што су се отуђиле од свог истинскиог унутрашњег бића и своју снагу траже у томе како да себи олакшају епидуралима, царским резовма, индукцијама, тражењем веза код појединих лекара, а самим тим полако су се уда љиле од самих себе од везе са униврзумом, својим телом и својом бебом и неком другом препустиле рађање. Не мора баш да буде тако уколико се пробудимо, ако је нама било тако макар нека нашим ћеркама, унукама, комшиницама…нека будућим генерацијама буде боље, нека крене макар нешто са мртве тачке, нека се деси слобода избора!

1044569_10152027255414852_333826702_n

Посећеност трибине, сходно лошем времену и несвесности о значају садржаја, није била велика, али емоције, приче, осећања и по која суза говориле су да смо баш у правом тренутку на правом месту. Нас петнестак је без трептаја, будно и отвореног срца пратило садржину филма“Слобода рађању“. После пројекције филма емоције су биле подељене, од страха до усхићности, од стрепње до назнаке да се нешто покренуло на боље.

Труднице су биле зачуђене, о својим правима никада нису размишљале, а камоли да знају која су њихова права. Задојене смо дугогодишњим причама да све што нам се дешава на порођају теба тако за нашу добробит, а да ли је стварно тако многе од нас су се запитале после овог фантастичног документарца. Мислимо да не би смео да буде крај на овоме, мислимо да нешто мора да се мрдне, да се промени и крене на боље. После филма повела се дискусија о њему, мада није имало много шта ни да се дода, а ни да се одузме. Уз слике са нашим жељама, које су Мати тако дивно укомпоновале, нас три организаторке испричале смо кратка искуства са својих порођаја. Трудиле смо се да истакнемо лепа сећања, да страх полако истерамо из срца трудница, јер му ту никако није место. Пожелеле смо да их мотивишемо да имају свој План порођаја још док су у благословеном стању, када једна, друга, пета десета дође са тим планом, неће моћи а да се не испоштује оно што у њему пише.

10418182_10153311833414852_6822770107550932913_n

Хоћемо да уз нас буде супруг, мајка, сестра, а не страно лице, док се рађа наше чедо, хоћемо музику, и пригушено светло, а не рефлекторе и небитне приче лекара и бабица крај нас. Хоћемо положај у коме нам је најудобније, мало воде и хране, какао бисмо снажније биле и спремне да пребродимо и последњи напон. Желимо поштовање, људски однос, сигурност, желимо бебу на грудима да је миришемо и дојимо, а не да је препустимо протоколма док ми јављамо блискима да смо је родиле. Хоћемо да се крећемо у време контракција, а да ритам порођаја, дужину и трајање креирамо само моја беба и ја, а не неко трећи.

Нећемо насилне радње и скакање по стомаку. Нећемо бушење водењака и прерано пресецање пупчаника. Нећемо епизиотомију и ндукцију. Нећемо да не знамо шта се збива са постељицом, првом мајком наше бебе. Нећемо нехуман однос, дрско опхођење према нама од стране особа које нам се нису представиле својим именом и презименом. Нећемо, јер нисмо то заслужиле, јер нисмо болесне нити луде, већ вредне поштовања, јер рађамо нови живот, јер тај тренутак не треба да буде траума за нас, већ најсрећнији тренутак у нашем животу.

10557316_10153314293104852_3754048223519001643_n

Маме и труднице су биле запањене над резултатима анкете коју је спровео Центар за маме. Зар је могуће да више од половине жена није имало порођај какав су очекивале, а скоро 70 процената није имало контролу над својим телом. Нећемо да се осећамо лоше због третмана на порођају, желимо да будемо обавештене о поступцима и њиховим добробитима и последицамана нас и бебу.

Да би до свега тога негативног долазило у што мањој мери, упутиле смо их да вежбају, да верују у своје тело и свој ум и да са вером крећу у рађање. Јога за труднице је прави избор како би веза са бебом била што јача, као и многобројне књиге од којих смо издвојиле оснажујућу Ине Меј Гаскин: Водич за природни порођај и Мишела Одена: Препород рађања. На нашем списку освешћујућих садржаја нашли су се и следећи сајтови и странице: Мати, Дуле Србије, Центар за маме, сајт Супер беба, као и фб групе: Хоћемо да рађамо опуштене, срећне и поштоване и Моја подршка дојењу. Ко се са собом и са нама дружи на правом је путу да макар 30 посто промени размишљање о порођају, периоду после њега и дојењу.

10599490_10153329300569852_7411130868664493189_n

Истаћи ћемо једну речницу из филма, која је оснажујућа и моћана. Која жена то схвати схватила је све: „ Порођај није нешто што пропатимо, него нешто што активно радимо и у чему побеђујемо!“ Када са овим ставом кренемо схватићемо суштину слободе рађању. Да ли је у кући, у болници на ливади, само нека је слободно!
Аутор: МИЛИЦА Бугарин

Porodica

2015-03-05_155535

Na jučerašnji dan, dan, pre trideset sedam godina, venčali su se mama i tata.

Kako su opstali zajedno toliko godina?

Odgovor je jednostavan  – nisu se razdvojili. Ni onda kada je bilo teško, ni kada jedno drugog nisu mogli da prepoznaju niti da se sete otkuda to da su oni, eto zajedno . Ni u bolesti. Ni u danima kada im se činilo da je ljubav daleko. Oni su ostali zajedno.

2015-03-05_154911

Oni kažu da je najvažnije u braku umeti da se lepo posvađaš, a onda da se još lepše pomiriš.

Tatin moto je bio – ok, danas smo se svađali ali uveče spavamo u istom krevetu. Nema odstupanja!

Mamin moto je bio – svog partnera upoznaješ dok si živ. Izabrao si ga sa svim vrlinama i manama. Ako mi se nešto kod njega ne sviđa, probaću da malčice korigujem ali i da prihvatim. Nema odustajanja!

Ostati u braku stvar je opredeljenja. U isto vreme velika blagodat i velika žrtva.

Magija, hemija, ushicenost ,postoje, ali stvoriti porodicu je jedna stepenica iznad svega toga. U porodici se radi o vaspitanju i jačini svake ličnosti. Ključ su upravo porodične vrednosti koje smo doneli od kuće. Spremnost da se prihvati različitost, i da se deo sebe da u nepovrat. A nagrada je ogromna.

Danas su oni ponosni roditelji i baka i deka petoro unučadi. Dani su im ispunjeni njihovim smehom, cikom, njihovim pitanjima. Jedan dan njihovog bračnog života mogao bi da se opiše kao buran i bučan splet gundjanja, plakanja, vike, tuge, pa onda smeha do suza i pesme. Ima tu svega, i to svakog dana.

Ovo je istinita priča. I mada zvuči bajkovito, savim je realna. Jedino se ovom prilikom fokusiram na najsvetlije aspekte njihovog bračnog života. Jer tako se valja. Slavimo trideset sedam godina braka!

Bravo za moje divne roditelje!

2015-03-05_155140

Njihova ljubav i podrška. Razgovor sa njima preko skajpa ne planiran u sred dana ili noći. Njihove reči  i misli koje me prate. Činjenica da su zajedno, i da postoje, čak i ako se mesecima nismo videli – čine da se u gradu od šesnaest miliona stanovnika osećam jako i kompletno. Zbog njih ja znam ko sam.

Mama i tata hvala vam na svemu! Želim vam još puno godina zajedničkog života, i želim nam isto toliko zagrljaja, smeha, što više onih jednostavnih porodičnih trenutaka. Znam da nije bilo lako, ali hvala vam što ste ostali zajedno i stvorili našu porodicu. Budite mi zdravi!

Hvala i u ime čovečanstva koje na vašem zajedništvu opstaje. Dok je porodice, tog najsitnijeg atoma društva, biće i čoveka.

Čini mi se, iskustva i priče svih naših predaka koji su stajali zajedno, predanje i pra misao koja nas spaja pokazaće nam put. Dok daleko u svesti nosimo glas roditelja, i njihovih roditelja, i pra roditelja, nosimo i aktivni imunitet za svaku muku i bolest savremenog doba. A plašim se, u ovo vreme globalne otuđenosti, kada smo se raskomadali i udaljili kilometrima, kako ćemo preneti to, godinama taloženo porodično iskustvo svojoj deci?….Da li će i oni znati ko su, da li će biti jaki i svoji?

Maša i Jakub dobro pamte vaše reči. Veruju u ono čemu ste ih učili. I naravno, jedva čekaju da smo svi na okupu!

Hvala vam, i budite ponosni na sebe. Na pobedu vaše ljubavi!

A kada su oni siviji dani, zasladite se (znate da je najbolji lek za stres varjača u ruke i priprema slatkiša). Kad pojedemo nešto slatko, izluči se dobra doza hormona sreće, i život je odmah sunčaniji.

U nastavku jedna ljubavna posna torta:

IMG_4454m

Potrebno je:

250g urmi

230g orašastih plodova (koristila sam orahe)

200g indijskih oraha(koji su se natapali u vodi najmanje 5 sati)

120ml posnog mleka po izboru

120ml sveže cedjenog soka od narandye

2 supene kašike meda

1 kašičica koncentrata vanile

200g malina ili drugog prokiselog voća.

Rendana korica neprskanog limuna, za dekorisanje.

Priprema;

Urme treba da budu mekane. Ako imate dosta suve urme, potopite ih na 30min u vodu na sobnoj temperaturi da omekšaju. Uklonite opnice ako ih ima i očistite koštice. Izblendirejte ih sa orasima i razvijte smesu preko providne folije kako biste dobili koricu. Stavite u zamrzivač.

Indijski orah ocedite i izblendirajte tako da se sasvim usitni, dodajte mleko, sok, med i vanilu. Blendirajte dok ne dobijete glatku smesu. Razlijte preko korice, rasporedite voće po površini i vratite u zamrzivač.

Torta treba da bude zaledjena poput sladoleda. Tako zaledjenu je servirajte.

p.s. Kada ovako jedna torta sa puno običnih, zdravih sastojaka, bez šećera i brašna, može da bude ovako ukusna i uz to prava lepotica, onda i jedna obična porodica, bazirana na zdravim navikama, poštovanju, vernosti i praštanju, svakako može da opstane decenijama i da bude jedan lep primer nama i našoj deci.

Prijatno!

2014.

Čovjek može podnijeti nevjerovatno i nemoguće, napori duha mogu biti neočekivano veliki i daleko iznad snage. Čovjek može da udivljen stane nad veličinom svoga djela i odricanja. Mnogo može duh ali ne bez posljedica.

Ne podlegne, ali napukne nevidljivo i izgubi dragocjenu sadržinu, ostane kao suha i prazna posuda, i čovjek se može ponositi da je podnio sve, ali sreće nema, jer je izgubio sposobnost da se svom uspjehu raduje.

Ivo Andrić, Ex Ponto

Krajem 2014. dosta sam razmišljala o ovim Andrićeviom rečima. Nekako sam ih baš dobro razumela…

Da, 2014. je bila godina uspeha!

Nije mi dala puno prostora za priču, za pisanje. Ali je ostavila dosta materijala za pamćenje, i imaćemo se čemu radovati kada je budemo pominjali.

IMG_4923

Sam kraj godine, dane Božićnog posta, proveli smo u magičnoj Kapadokiji.

Dok smo bez daha obilazili doline i stene, otkrivali prve Hrišćanske crkve i podzemne gradove, jedna mi se misao vraćala. Svuda je bila prisutna čovekova potreba da ispriča priču, potreba da stvori i ostavi trag. I ona druga potreba čoveka da razori i uništi, da iskopa oči, oskrnavi, da izbriše.

2015-01-02_213511

IMG_4998

Ono što na kraju preovlada jeste moć ljubavi koju je svaka ruka unela u najmanji milimetar freske koju je slikala. Vera i ljubav su pobedile, ostale su da zrače iz priča ispisanih po zidovima pećina.

2015-01-02_213202

U 2014. godini zagrlili smo se na rastanku sa mnogim dragim ljudima. Previše puta, na neko vreme…koje je previše dugo… Ajde čujemo se, vidimo se na Skajpu. Šaljem sms kad stignemo….Sa nekima se nismo pozdravili, a otišli su.

10687447_10204242054426512_2562037526773255042_o

IMG_2923

I u istoj godini se rukovali sa mnogim neznancima koji su postali prijatelji.

U 2014. godini sam prvi put u životu skoknula na drugi kontinent, na kafu sa dragom Milijanom.

2015-01-02_224458

U zagrljaj smo primili još jednog člana naše porodice. Mekanog i nežnog kao kap rose.

2015-01-02_214233

Promenili smo grad, državu i kontinent. Po prvi put, živeli na obali mora, Mramornog mora…

IMG_0611

Pronašli sjaj Vizantije u Istanbulu.

IMG_0267 IMG_0471

Sačuvali sjaj rodnog mesta u srcu.

IMG_3762

Počeli da učimo još jedan jezik.

Deca su naučila dva nova jezika! Bravo za naše medene heroje!

IMG_0720

Naučili su i da plivaju!

IMG_1256

Sklopili su nova poznanstva sa drugarima čije mi je ime često teško da izgovorim.

15497_10152428090741017_9199950205206617522_n

Počeli smo da jedemo svežu ribu, svake nedelje, i da često poručimo u kafiću crni čaj.

Opasno smo počeli da konzumiramo humus.

I dalje sam spremala svašta, žurno fotkala za blog. Samo, nikako nisam nalazila vremena da napišem bilo šta…

2015-01-02_214603

Naučili smo šta znači reč gužva, šta je zapravo krkljanac u saobraćaju (kalabalik).

IMG_0776

2014. ću pamtiti i po Jakubovim suzama. I po tome kako je nekada teško pronaći reči utehe. Posebno onda kada se osećaš krivim zbog suza.

I po Mašinim izgrickanim noktima, i plaču posle škole.

2015-01-02_224427

I po tome kako smo deci pokusavali da objasnimo gde je to sada nasa kuca: Porodica, dom, je tamo gde su mama i tata zajedno sa decom.

Po Mirkovim čestim i dugim letovima, i mojim budnim noćima. I strepnji.

Po fantastičnim mestima na kojima smo bili.

2015-01-02_212756

IMG_4065 IMG_2562

IMG_4051  IMG_2135

Po velikim promenama.

I iznad svega, po jedinstvenom osecaju sveprisutne Božje blagodati, koja se najjasnije vidi bas onda kada si sam. Koja coveka ne ostavlja nikada, koja daje snage za ono što je potrebno izdržati. Koja svemu daje smisao i lepotu.

2015-01-02_214257

2014. je svakako bila nezaboravna godina! Podneli smo je, doživeli, proživeli i na kraju zavoleli:))

10850304_10152428090476017_7625959741875576620_n

Želimo vam čarobnu 2015.!

xxx

Moji heroji

Ovo su moja razmišljanja od pre nekih godinu dana, kada smo se odselili iz Srbije. Tu su i recepti koje i dalje redovno spremamo i fotografije stare godinu dana. Sada je vreme da se čuju i vide.

IMG_0402

Na zidovima u kuci ostale su ispisane uspomene. I nekoliko žvrljotina od voštanih boja zbog kojih su dobili veliku grdnju.2015-04-16_205317

Na vratima je jos uvek visio po neki crtez koji su nespretno sami obojili i ponosno na vratima svojih soba zakačili. U saksijama ostali su pobodeni njihovi leptiri i buba mare.

2015-04-16_205438

2015-04-16_205544

Spakovali smo sve sitnice i igracke. Slozili smo se da obavezno selimo namestaj iz njihovih soba, da bi u tudjoj zemlji imali nesto svoje. Pričali smo im o lepoj školi u koju će ići, o novim drugarima, o moru.

Bili su srećni kada smo krenuli, Mirko je bio u obavezama, ja sa nekom strepnjom. Veče pred preseljenje, kada je trebalo izvršiti finalno spremanje pred pokret, sa ono malo preostalih namirnica i u jedinom plehu koji nismo selili pekla sam neki kolac sa višnjama. Kada je tesko, obavezno kuvam. Posle sam se osecala malo bolje.

2015-04-16_205200

I tek tako smo otišli.
Kao u novu igru, moji heroji ulazili su u svaki novi dan sasvim drugačije svakodnevice.

Mahnuli su mi sa osmehom kada su prvi put krenuli sami školskim autobusom u školu koja je na sat vremena vožnje. Naučili su i nekoliko Turskih reci, jer se u busu govori samo Turski.

IMG_3263

Pisali smo na ceduljicama porukice na Engleskom, da ih pokažu vaspitačicama kada im se pripiški ili kada su žedni, jer je bilo malo tesko da upamte celu recenicu. Naučili su i komplikovana imena novih drugara iz grupe: Ipek, Taslim, Kaira, Tristan, Edje…Nisu ni trepnuli a postali su mi uzor i heroji. Moji andjeli. Moja deca.

IMG_3299
Kada se baka, naša najveca dragocenost koju smo na kratko doveli u Istanbul iz Nisa, vratila u Srbiju , po prvi put osetila sam se kao tudjin u tudjini, bez ikoga. Tog dana kada je otputovala kao izgubljena zvirkala sam po fiokama i uglovima soba, kao da nesto nadjem, da nije nesto zaboravila da ponese. Sebe, mozda…
Sada kada smo se vec po malo navikli da smo jabandzi ( yabanci) t.j. stranci i kada je ok sto ne razumemo vecinu reci iz buke koja nas okruzuje, ucimo se da budemo srecni zbog toga sto smo tu na okupu, mama, tata i deca. Ceo kosmos u malom. Ucimo se da se druzimo preko Skajpa i da ne budemo tuzni sto ne mozemo u starom komsiluku da vozimo rolere. Pronalazimo nova mesta na kojima nam je lepo i pretvaramo ih u nesto nase. Kubi zato voli da idemo uvek u istu Grcku crkvu nedeljom, zove je nasa crkva. Imamo i svoju omiljenu plazu na Crnom moru, u obliznjem mestu koje se zove Šile, pa cak i svoj omiljeni riblji restorancic i svog konobara koga zovemo Gusar i koji se klincima uvek lepo smeje. Otkrili smo fenomenalan manastir sa cudotvornom ikonom Svetog Djordja na Bujukadi ( na ostrvu preko puta). Novo, tudje i nepoznato lagano razotkrivamo i delice koji se uklapaju u nas mozaik zivota polako prisvajamo i prozivamo nasim.

2015-04-16_204125

IMG_0870
Razmisljam kako je fenomenalno biti kao dete. Prihvatati ono sto se desava bez roptanja i bez srdzbe, sa ushicenjem i hrabroscu, i sa voljom da se izvuce najbolje iz svake prilike. Nervira me sto ja nisam tako hrabra kao moji mali heroji.

IMG_0776
Nervira me sto mi smeta guzva uvek i svuda, nervira me sto bas niko ne govori Engleski, nervira me sto ovde nista ne moze na brzinu, nerviraju me lude cene ( stvarno mi niko ne veruje da je Istanbul uzasno skup) i sto u nasoj crkvi za Uskrs nije bilo liturgije, nervira me… povremeno sve.

IMG_0091
A kada sam nervozna, obavezno spremam hranu.
Projicu sa sirom pečemo nedeljom ujutru i grickamo je posle crkve. Preko nedelje u frižideru obavezno imamo omiljeni kolac bez glutena sa dzemom od brusnica, limunom i narandzom.

Kada u kuci zamirisu poznate arome, kada se iz kuhinje cuje zvuk miksera i stize prijatna toplota, kada je porodica zadovoljno okupljena za stolom, nova kuca postaje dom, ma gde bila.

Nedeljna proja sa sirom

_IMG_4290

12 supenih kasika projinog (kukuruznog) brasna, 2 supene kasike integralnog psenicnog i 2 kasike pirinčanog brasna (ili 4 kašike brašna kakvo inače koristite), 3 jaja, 1 časa (2dl) jogurta, 1 časa (2dl) kisele vode (ili obične vode), 250gr sira, 1dl ulja, 1 kesica praška za pecivo.

2015-04-16_203425

Pleh obložiti pek papirom. Sve sastojke pomešati i peći 30 min u prethodno zagrejanoj rerni, prvo 10min na 200 stepeni a onda jos 20min na 180 stepeni.

Voćni kolač bez glutena

2015-04-16_202415
Za koricu je potrebno:
100g kukuruznog brasna, 100g pirinčanog brasna, 80 g fruktoze ili meda, 100g maslaca naseckanog na kockice, sok 1 limuna, narendana kora jedne organske narandže.
_IMG_3562 Za punjenje:

6 kašika dzema po želji, najbolje kiselkastog, 2 jaja, 125 g fruktoze ili meda, 125g topljenog maslaca, 125g mlevenih badema ( može se kombinovati i sa kokosovim brasnom pola kokosa pola badema).
Ulupana pavlaka za serviranje ili kokosovo mleko dobro ohladjeno.
Rernu zagrejati na 180 stepeni.
Izblendirati obe vrste brasna sa secerom. Dodati kockice maslaca i jos malo blendirati. Dodati sok limuna i koru narandze pa umesiti testo.

IMG_3542
Razvući testo i obloziti 24x3cm okrugli pleh. Preko testa staviti papir i pasulj za pecenje. Peci 15 min.
Povećati temperaturu na 190 stepeni. Premazati testo dzemom.
Jaja umutiti sa šecerom oko 15 min, tako da se dobije čvrsta penasta smesa. Dodati topljeni maslac i lagano umesati bademe.
Rasporediti preko kore i peci oko 20 min dok kolac ne dobije svetlo braon boju. Služiti ga kada se dobro ohladi, najbolje sledeceg dana, uz slatku pavlaku ili kosovo mleko.

Kolač na slici sam pravila povodom rođenja mog malog sestrića, htela sam da bude svečaniji. Zato sam ga dodatno premazala maskarpone sirom pomešanim sa malo džema od borovnica.

_IMG_3571

Prijatno!

Fabrizio Fusco | Life & Health Coach

Coaching For Optimal Living & Health

Blog Vesne Mihajlović

Za ljubitelje stvarnosti, koja nam je malo poznata...

The Unpoisoned Apple

an unlost wanderer living life less toxic

MasaJakub

Kids Art

Elizabeth Frei, Ph.D.

Psychologist FSP: Lausanne and Biel/Bienne, Switzerland

Pisma štitnoj

blog o životu sa hipotireozom

Blogdan

Here unreal things and unreal people get a real shape. And vice versa.

STOP GMO U SRBIJI

ISTINA O GENETSKI MODIFIKOVANOJ HRANI. Srbija bez GMO

IDEJOPEDIJA

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

misanislija

zivot je lep

Cooking with Zoki

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Minjina Kuhinjica

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Fellow Passengers

Using what we've been given to do whatever we can

Profinification

da mi glava ne služi samo za češljanje

CookingwithZokie

...For the love of FOOD!

The Gourmand Traveller

A blog about food.

Gastarbajter

Muke i pouke iz dijaspore, posao, putopisi i život u inostranstvu

Sasvim Prirodno

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Vid Nikolic Food blog

Fotografija, putovanja, hrana / Food & travel photography

Мимин кутак

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

gollygoshgirl

everything means nothing with out love

Светосавско Ходочашће

Поклоничка путовања

Lutkice i krpice

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Hrana za Dušu

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Stylistico

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Tortelina

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Palachinka

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

So i Biber

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Moje grne

recepti za dušu

Mimi's Kingdom

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

f o o d f o r t h o u g h t

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

JA U KUHINJI...

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Hleb & Lale, food & photography

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Prstohvat soli

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Knjiški Moljac u špajzu

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

MEZZE

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

La cuisine creative

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Vratimo se izvornim vrednostima.

Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!