Tag Archives: putovanja

Ideja kako da doživite Veneciju na drugačiji način

IMG_5275m

2013-08-21_135326 2013-08-21_135401

Ah, Venecija…romantični kanali, most ljubavi, trg Svetog Marka, gondole, Italijani, mase turista, murano u izlozima i najbolja kafa na svetu….Da, sve je to Venecija! Ali je u nastavku naš predlog kako da Veneciju vidite iz sasvim drugog ugla.

IMG_5404m

2013-08-21_140347

Ovo će biti kratak i slikovit tekst o ljubavnom odlasku na ovogodišnje bijenale savremene umetnosti u Veneciji. Samo putovanje kažem da je bilo ljubavno, jer mi ga je mužić namenio kao rodjendanski poklon, i uz to, putovali smo bez dece što je prava ljubavna retkost.

2013-08-21_141500

Svi mi koji se na neki način bavimo umetnošću, bilo da je to na profesionalnom nivou ili iz čistog hobija, imamo potrebe da s vremena na vreme dopunimo u sebi izvor sa koga se naše umetničko JA napaja. Venecijansko bijenale pravo je mesto za oživljavanje inspiracije, i napajenje kreativnošću, mesto gde se stvarnost zaista vidi onakvom kakva jeste, mada je inače nikada na taj način ne biste doživeli. Bijenale je događaj koji postavlja nove standarde u savremenoj umetnosti koji će diktirati stvaralačke tokove za naredne dve godine.

2013-08-21_140911

Ovogodišnje, 55. bijenale, otvoreno je za javnost 1. juna, i možete ga posetiti sve do kraja novembra. Prema koncepciji umetničkog direktora 55. Bijenala, Masimilijana Đonija (Massimiliano Gioni), italijanskog kustosa i likovnog kritičara, tema 55. Bijenala je “Enciklopedijska palata”, a inspirisana je radom Marina Auritija iz 1955. godine, samoukog umetnika koji je sanjao o velikoj palati u kojoj bi bio smešten muzej koji bi sakupio sva znanja sveta na jednom mestu.

2013-08-21_140130

Ako ste ikako u mogućnosti, ako letujete u Lidu ili vas put nanese nadomak Venecije, nemojte propustiti bijenale. Videćete izložbe u gotovo 90 nacionalnih paviljona, kao i centralnu postavku “Enciklopedijska palata” sa radovima više od 150 umetnika iz četrdesetak zemalja. O samom bijenalu pročitajte više na linku ovde, ili na zvaničnom sajtu koji je na italijanskom i engleskom ovde.
Kada se nadjete u Veneciji, veoma je jednostavno pronaći postavke koje su u sklopu bijenala.

2013-08-21_135927

Postoje dve glavne lokacije, veliki park Djardini u kome se nalaze nacionalni paviljoni mnogobrojnih država (medju kojima i Srbija ima privilegiju posedovanja sopstvenog paviljona, dok ga mnoge zemlje iznajmljuju), i Arsenal, velika stara gradjevina pretvorena u izložbeni paviljon. Osim centralnih lokacija, širom Venecije po zgradama, u malim crkvicama ili zavučenim bašticama naići ćete na prepoznatljivu oznaku bijenala i besplatnu simpatičnu postavku nekih od država učesnica.

2013-08-21_140753
Ako imate dva dana da obiđete sve, biće naporno, boleće vas noge, umarati Venecijanska vlaga i vrućina, ali će vas svaka zanimljiva postavka prosto mamiti da idete dalje i vidite više.
Kada padnete u nesvest od umora, možete da prilegnete u hladovini parka u Djardiniju, ili da se osvežite uz kafu nekog od ultra moderno opremljenih kafića u sklopu bijenala, možete da odspavate i možete da jednostavno sedite u nekoj od klimatizovanih sala i pogledate finu video projekciju koja se prikazuje ( a ima ih dosta..)..

2013-08-21_135119
Suma sumarum utisaka…Ove godine nakon bijenala nametnulo mi se pitanje, ŠTA JE U OPŠTE DANAS UMETNOST?

2013-08-21_140625

U dva dana obilaska gledali smo fenomenalne skulpture i ulja na platnu ogromnih dimezija,

IMG_5388mm

umetničke fotografije, grafičke panoe, izložbu polu dragog kamenja, izbor iz originalne Jungove Crvene Knjige (nisam, verujte mi, imala pojma da je Jung bio i jaaako dobar slikar!)…ali i video pod nazivom Da Vinci, gde najsavremeniji medicinski robot obavlja hiruški zahvat snimljen u utrobi pacijenta…

IMG_5422mmm

interaktivne ekrane u ljudskoj veličini koji se aktiviraju dodirom ruke tako da odnekud iz ekrana priđe čovek i počne da ćaska na Italijanskom, divan promo spot za parfem U from Uruguay koji je Urugvajski predsednik stvorio u svojoj bašti i koji će biti prodat na aukciji bijenala za osnivanje fondacije za umetnike Urugvaja (kakav fenomenalan čovek!)

2013-08-21_134753mm

…lude sobe sa prelamanjem svetla i mnogobrojnim ogledalima gde se gubi osećaj ovozemaljskog

2013-08-21_135623

IMG_5437mm

..umetničke tvorevine slepih kao i dela pacijenata psihijatrijskih ustanova…i sve je to umetnost! Jako puno filmova, puno digitalizacije i inovacije. Puno pažnje posvećene čoveku i njegovoj (odbačenoj i potisnutoj) duši, na predivnom mestu…u romantičnoj Veneciji.

2013-08-21_141426
Kada jednom budete videli bijenale, jedva ćete dočekati sledeće i vraćaćete se, kao što smo se i mi vratili.

2013-08-21_140232

2013-08-21_140502

Veliki pozdrav, do sledećeg bijenala,

Vesna

 

 

ЗАПИСИ СА СВЕТЕ ГОРЕ

  Будимо се у Уранополису и констатујемо да наша соба има леп поглед на море. На брзину доручкујемо јер треба да одемо по визу за Свету Гору (DIAMONTIRION). ПИЛГРИМС БИРО који издаје визе смештен је двадесетак метара у уличици испред бензинске пумпе у Уранополису и почиње са радом у 7:30 сати.

Испред бироа је гужва ходочасника који чекају на визу.

Сама процедура издавања виза обавља се брзо – раднику бироа предате пасош, он пронађе ваше одобрење у компјутеру и одмах штампа визу на парчету папира формата А4.

Виза кошта 25 евра и у њој су ваши подаци и одобрење да имате право на 3 ноћења на Светој Гори. Такође вас обавештавају да сами морате да обезбедите смештај у неком од 20 светогорских манастира.

Излазите из ПИЛГРИМС БИРОА и спуштате се уском уличицом која води поред мора, па стижете до шалтера за издавање карата за ферибот који плови до Свете Горе. Путовање до Хиландарске луке Јовањица траје око један сат и кошта 5.5 евра, а ако идете до Карејске луке Дафни то траје два сата и кошта 7.5 евра.

Имате мало времена да попијете кафу у кафићу на обали мора јер већ у 9:45 сати ферибот Св. Пантелејмон креће према Светој Гори. На улазу у ферибот дочекује вас полицајац који проверава вашу визу и пасош и остаје вам само да се сместите на фериботу и уживате у вожњи.

Ферибот креће на време испред чувене куле у Уранополису, затим се полако губе са видика последње куће Уранополиса који је смештен на северозападној страни полуострва Света Гора. Ферибот вози дуж западне обале полуострва па са леве стране видите Свету Гору (тзв. трећи прстен Халкидикија), а са десне стране се у даљини назире полуострво Ситонија (други прстен Халкидикија).

А испред вас израња из мора чувена светогорска планина Атос и њен највиши врх на 2033 метара надморске висине.

atos 3  Света Гора(планина Атос, трећи прстен Халкидикија) је монашка република која ужива потпуну аутономију загарантовану уставом Грчке.Полуострво је дугачко 40км и широко десетак километара.У његовом централном делууздиже се моћна планина Атос са највишим врхом 2033 м изнад нивоа мора.Први монаси на Светој Гори појавили су се у 7.веку, а већина манастира је изграђена у 10.веку.Монаси и њихови манастири од самог почетка уживали су подршку Византијских царева, који су још тада доделили аутономију монашкој републици.На Светој Гори забрањен је приступ женама, па чак и животињама женског пола.Толеришу се кокошке(због јаја) а мачке се саме сналазе – па манастири повремено моле госте да мачке поведу са собом у Уранополис.У 14.веку Света Гора почиње да доминира као религиозни центар православног хришћанства.

Данас на Светој Гори има 20 активних манастира, од који су четири најважнија и дају представнике у светогорску владу(тзв. Протат) – то су Царске Лавре чији је поредак тачно утврђен. На првом месту је најстарији и највећи манастир на Светој Гори – Велика Лавра на крајњем југоистоку полуострва, други по значају је Ватопед, па Ивирон, а четврто место заузима српски Хиландар. Сви манастири су грчки, осим српског Хиландара, руског Пантелејмона и бугарског Зографа.Већина манастира смештена је на западној и источној обали полуострва.Наш Хиландар се налази на североисточном делу Свете Горе и има два пристаништа – Јовањицу на западној обали и Арсану на источној обали полуострва.

Монашка влада борави у Кареји – административном центру Свете Горе, а најближе Кареји је пристаниште Дафни на западном делу полуострва. Дафни је и крајња тачка до које се стиже фериботом Св.Пантелејмон.

skit u kareji

Ферибот Св.Пантелејмон пали своје снажне моторе у 9;45 и креће дуж западне обале Свете Горе.Али постоји нешто што надјачава хуку бродских мотора – то је јато галебова које кружи око ферибота и од путника очекује да им баце храну, при томе силно крештећи.Неки су се толико одомаћили да путницима, у бришућем лету, узимају комадиће хлеба директно из руке.

atos 2

Гледам путнике око себе – 50% су бучни Руси са фотоапаратима (снимање камером је забрањено на Светој Гори!), 20% су монаси који преврћу бројанице у својим рукама, 20% су Грци (они фериботом могу да превозе и своје аутомобиле), а преосталих 10% су Срби, Румуни …Руси осим фотоапарата носе и мотке са шиљатим металним врхом које су купили у Уранополису(цена 7 – 15 евра, има разних модела).Зет и ја смо се одлучили да штапове сами изрежемо од светогорског шибља – почетак је маја , сунце пече а змије (претежно поскоци) воле да се сунчају па можете случајно да их нагазите – зато је добро имати штап при руци.

Цела површина Свете Горе (неких 330 квадратних километара) припада манастирима.То су непрегледне шуме и маслињаци повремено испресецани стазама и калдрмисаним путевима.Ником се не препоручује да пешачи сам по Светој Гори – пре пар година сам са пријатељем кренуо пешице из манастира Есфигмен према Ватопеду и после три сата пешачења поново смо се нашли тамо одакле смо и кренули – велика је шанса да се у тој џунгли залута!

kareja

Осим организованог живота у манастирима, живи се и у мањим монашким заједницама – скитовима са по неколико монаха у њима, а они монаси који се одлуче за усамљенички испоснички живот најчешће одлазе у најсуровији јужни део полуострва – тзв. Каруља.

Осим пешачења путује се и мазгама и манастирским џиповима, а око административног центра Кареје постоји организовани аутобуски превоз до већих манастира.Од луке Дафни према југу возе бродићи и мањи ферибот Св.Ана.

534977_259269004172067_1935907878_n

Око Поднева ферибот Св. Пантелејмон стиже у луку Дафни. Сви путници напуштају брод и ужурбано крећу да заузму место у једном од два аутобуса паркираних у луци. Велика је гужва, па нас обавештавају да ће се један аутобус вратити поново по преостале путнике.

Улазимо у кафић и наручујемо кафу за освежење. У луци Дафни је полицијска и царинска испостава, поменути кафић и мноштво продавница са иконама, крстићима, бројаницама, разгледницама светогорских манастира и мапама Свете Горе.

Стиже и обећани додатни аутобус, сви преостали путници заузимају места и плаћају по 3.5 евра за вожњу од 45 минута до Кареје.

У Кареји нас дочекује монах Григорије, син моје свастике који већ десетак година живи на Светој Гори. Распитује се за родбину у Нишу, радосни смо што се видимо, каже да је у малом скиту у коме сада живи за нас спремљена чувена грчка мусака и салата са пуно маслиновог уља.
Старешина скита је отац Михајло који је због болести одсутан, али су ту Григорије, отац Гаврило (Грк), Румун Тодор и Албанац Бериша. Скит је у подножју великог скита Св. Андреј у коме увек има места да се преноћи. Иначе, на Светој Гори је уобичајено да вас приме у госте на пар дана, при чему су храна и преноћиште бесплатни. Гости на ово гостопримство одговарају тако што оставе прилог манастиру или купе неку иконицу, бројаницу, крстић у манастирској продавници.

Нешто са Григоријем, нешто без њега, обишли смо пешице Кареју и њену околину. Посетили смо кућицу -монашку келију- у којој је анђео диктирао монаху текст песме ДОСТОЈНО ЈЕСТ. Присуствовали смо предивном рађању сунца из мора на истоку Кареје. Пили смо манастирско црно вино и слушали тишину ноћи и гледали светла у даљини са острва Тасос.

Кареја је административни центар Свете Горе. Ту је зграда Протата – владе Свете Горе. У Протат улази по један од представника четири манастира – Велике Лавре, Ватопеда, Ивирона и српског Хиландара, а на челу владе се сваке године смењују представници поменута четири манастира.

Присуствовали смо јутарњој служби и целивали чудотворну икону ДОСТОЈНО ЈЕСТ у Саборном храму преко пута зграде Протата.

Посетили смо испосницу Светога Саве у којој се он подвизавао и написао своја највећа дела о организацији живота и рада у манастиру и о организацији власти у држави.Да бисте посетили испосницу морате упорно и дуго да звоните на улазу, све док се не појави монах који брине о испосници или његов помоћник. Док нас искушеник-помоћник- служи хладном водом, локумом и парчетом укусног колача молимо га да седне заједно са нама, нашта он одговара `да нема благослов` да седи и разговара са посетиоцима. Тако је то у монашком животу – све се ради по допуштењу, БЛАГОСЛОВУ, старешине или духовника (духовник је обично старији искусни монах кога зову СТАРЦЕМ).

На десет минута од центра Кареје налази се најмлађи манастир на Светој Гори – Кутлумуш, али је његова црква била затворена у време када смо га посетили. У Кутлумушу можете такође да потражите место за преноћиште у Кареји.

Присуствовали смо јутарњој служби и литургији у огромном здању цркве СветоАндрејског скита, и целивали смо мошти Светог Андреја. Изненадили су нас савремени терени за фудбал и кошарку у порти цркве, али нам рекоше да је у конаку Св. Андрејског скита смештена и зграда Богословије, па будући свештеници треба и физички да се рекреирају. Скит Св. Андреја припада манастиру Ватопед и у њему осим монаха Грка има и Енглеза, Финаца …

Од Кареје до манастира Ивирон води широк макадамски пут обасјан сунцем, али смо ми изабрали пречицу – уску, каменом калдрмисану стазу, сву у хладовини. Стаза се стрмо спушта од Кареје ка Ивирону и треба вам око сат и по лаганог хода. А онда се пред вама појави Ивирон – прекрасан манастир на источној обали Свете Горе, трећи у рангу светогорских манастира.

Стаза вас прво доведе до великог базена са водом за наводњавање огромног манастирског имања које је обрађено `под конац` – то су велике узорно преоране површине. Затим прођете кроз капију манастирског конака који је тренутно опасан скелама јер се изводе радови на реконструкцији манастирског здања. Ту је и табла на којој пише да Европска Унија финансира реконструкцију са 4,5 милиона евра. Уопштено говорећи, сви светогорски манастири су под грађевинским скелама, све се реконструише, а Европска Унија финансира већину радова. На Светој Гори електрична струја се добија или преко соларних панела (верзија од 200 вата струје, са акумулаторима и електроником кошта 3.000 евра), или уз помоћ електричних агрегата који раде на дизел гориво (ова варијанта се користи када су дани облачни или су потребе за струјом реда више киловата).

Наилазимо на старијег монаха, Григорије отпочиње разговор са њиме и обавештава нас да је тај монах `његов човек`, па ће нам отворити цркву и просторију у којој се чувају мошти светаца. А добићемо и чоколадице и бонбоне – што много цене сви монаси ма где да сам их сретао!

Црква је велика, у њој је пријатна хладовина што није ни чудо кад су јој зидови дебели бар један метар. Клањамо се иконама, а затим одлазимо у просторију са моштима – ја у свом животу на једном месту нисам видео већи број моштију светаца, сигурно их је било преко тридесет. Целивамо мошти, а онда нас позивају у гостопримницу на освежење – хладна вода и колачи су нам баш пријали. На крају смо посетили и манастирску продавницу да купимо иконице, крстиће.

Дошло је време за повратак, па смо решили да се вратимо широким путем којим стално тутње снажни џипови који вас засипају облацима прашине. После пола сата пешачења узбрдо, кад смо се већ солидно уморили, сустиже нас полупразан комби у коме су неки Грци који се враћају из Ивирона у Кареју, а возач је старији монах. Срећни улазимо у комби, и када смо после петнаест минута стигли у Кареју возач нам наплаћује 5 евра по особи – Григорије га познаје па нам каже да он тако зарађује паре за живот. А Григоријев `бизнис` за преживљавање на Светој Гори су крстићи – неко му их производи и шаље из Србије, а он то препродаје по манастирима и продавницама на Светој Гори и у Солуну.

Autor teksta: Miodrag Milićević

Kako stići na Svetu Goru

Pošto je ovo naša porodična Idejopedija, zamolila sam tatu za dozvolu da sa njegove Fejsbuk stranice preuzmem tekstove koje je objavljivao o odlasku na Svetu Goru.  Verujem da će Vam informacije biti korisne ukoliko razmišljate o obilasku Atosa.

'Atos 1

Да бисте посетили Свету Гору и Хиландар мора се спровести одређена процедура.
С обзиром да монашка република Света Гора ужива аутономију у Грчкој, да бисте посетили било који манастир на њој морате да обезбедите визу (DIAMONITIRION).
Захтев за визу напишете на енглеском и пошаљете тзв. ПИЛГРИМС БИРОУ (Pilgrims` bureau) на факс 0030-2310-222424 или Е-мејл piligrimsbureau@c-lab.gr. Ваш захтев обавезно мора да садржи ваше личне податке, БРОЈ ВАШЕГ ПАСОША, и број телефона, Е-мејла или факса на који желите да добијете одговор.

Одговор стиже врло брзо, а ако га не добијете за недељу дана позовите Пилгримс биро на телефон 0030-2310-252578. Захтев за визу подносите 2 до 3 месеца пре одласка на Свету Гору.

Биро обично позитивно одговори на ваш захтев. Битно је да телефоном или Е-мајлом потврдите ваш долазак на 2 недеље пре датума када вам је одобрен улазак на Свету Гору.

Затим следи да обезбедите ноћење у манастиру који сте одабрали. Ако изаберете Хиландар треба да пошаљете ФАКС на број 0030-2377-023494. Хиландару не можете да шаљете Е-мејл, а позивање хиландарског телефона је узалудан посао. Ваша виза за Свету Гору важи 3 ноћења, а Хиландар је пребукиран и одобрава само два ноћења, тако да за треће ноћење морате да се снађете.

Ја вам препоручујем да треће ноћење буде у зилотском манастиру Есфигмен који је 45 минута пешице удаљен од Хиландара, или да отпутујете фериботом до Кареје и сместите се у конаку скита Св. Андреј. За поменута два манастира није вам потребна никаква резервација унапред, имаћете место сигурно када се појавите на капији Есфигмена или скита Св. Андреј у Кареји.

….Осим новчаника, пасоша, четкице за зубе и по један пар веша и чарапа за сваки дан(а то стане у омањи ранац-не вучите кофере само ће вам сметати!) ништа вам друго неће бити потребно.Евентуално можете понети и врећу за спавање.

Од Ниша до Уранополиса у Грчкој треба вам 7-8 сати непрекидне вожње, уз кратко задржавање на грчкој граници ради испијања кафе. Не препоручујем да тај пут вози само један возач, тако да смо се зет и ја смењивали у вожњи и возили бар 10 км на сат изнад дозвољене брзине. Кад је летња сезона бар један сат дуже се чека на грчкој граници. Пут је перфектан, аутопут са 120км на сат, осим по једна деоница кроз Србију(Грделичка клисура), Македонију (долина Вардара) и Грчку (од Ставроса до Уранополиса) где је двосмеран пут са лимитом 80 км на сат. Најгоре је кроз Грделичку клисуру и око Врања где су наши путари започели бар 10-так деоница аутопута али их годинама не завршавају(уместо да започну деоницу, па је заврше и пусте у употребу!).Али, у предизборној кампањи много лепше звучи да смо започели 400 км аутопутева, него ли да смо 40 км потпуно завршили и пустили у рад. Код Ниша има парче аутопута где је друмарина 190 динара.Кроз Македонију путарину наплаћују 3 пута и јефтина је (једном 60 денара и 2 пута по педесет денара, при чему 60 денара вреди један евро).Кроз Грчку се вожња аутопутем не наплаћује, осим смешних 2 евра на деоници од Солуна до Ставроса. Најбоље и најбрже је од грчке границе ићи на Солун, па обилазницом око Солуна (где је дозвољено 130 км на сат!) и онда се одвајате према Кавали – тај део аутопута води према Ставросу.Испред Ставроса се одвајате са аутопута на обичан двосмерни пут са лимитом 80км на сат, а од Ставроса до Јерисоса возите слалом брдским кривудавим путем.Од Јерисоса до Уранополиса треба вам 20-так минута вожње крај обале мора.

На 15-так километара од Јерисоса ка Ставросу препоручујем да обавезно посетите Хиландарски метох Каково. Дочекаће вас са хладном водом, кафом и одличном ракијом, а боља варијанта је да вас понуде чувеним Хиландарским црним вином.Ту је и продавница где можете купити бројанице, крстиће, верске књиге и иконе светаца.Каково има прекрасни рибњак одакле се Хиландар снабдева свежом рибом, а ту је и мала прелепа црквица да се помолите за срећан пут.

Скрећем пажњу да у повратку пажљиво пратите саобраћајне ознаке око Солуна ка Mакедонској граници – на ознакама пише Евзони (име грчког граничног прелаза) и Скопје.

Ако у Грчкој у кафићу потражите турску кафу добићете мрк поглед и обавештење да се ту точи само грчка кафа!

У Уранополису морате да преспавате, ту се вади виза за Свету Гору и одатле ферибот вози ка манастирима.Двокреветна соба ван сезоне у хотелу са 4 звездица плаћа се 35-40 евра, плус 5 евра по особи за доручак….

Autor teksta: Miodrag Milićević

Južna Indija

Priprema na put do južne Indije, konkretno do dela koji se zove Tamil Nadu počala je u novembru 1999. godine. Morao sam da prođem različite lekarske preglede a takođe vakcinisanja. Neka vakcinisanja morala su da se obave dosta ranije, pošto samo ta procedura traje od dva ili tri meseca. Naravno da sam napravio i zalihe lekova a poneo sam i flašicu domaće rakije, pola kila belog luka i Lonely Planet priručnik. Poneo sam garderobe koliko je moglo stati u jedan mali ranac. Rezervisao sam povratnu kartu do Madrasa, koji na tamilskom jeziku zovu Ćenaj (Chennai). Isplanirao sam put od 16 dana u februaru 2000. godine, kada je u južnoj Indiji sezona pre monsuna.

mapa indije

Mapa Indije od ©Magellan Corporation.

Leteo sam preko Brisela sa Sabena airlines (koje više ne postoje:), gde sam preseo na avion za Čenaj (Chennai). Nakom 9 sati napornog leta smo sleteli u Čenaj koji je sa svojih 6 miliona stanovnika udaljen 7.000 km od Evrope. Sleteli smo u pola jedan u jutru po lokalnom vremenu sa temperaturom od 30 OC. S obzirom da je bio februar i u Europi je bio prilično puno snega, promena u klimi je bila šok za moj organizam.

Odmah posle izlaza iz aerodroma me je napalo stotinak komaraca. Moja prva reakcija bila apatična. Trajalo je pola sata dok sam došao sebi i uspeo da se mobilizujem i organizujem taksi do centra noćnog Čenaja. Mračne ulice u centru su bili pune uspavanih ljudi i budnih pacova, koji su koristili mirne trenutke da sebi nabave hranu. Sve mi je izgledalo prljavo, smrdlivo i najverovatnije kontaminirano egzotičnim bolestima kao na primer malarijom, encefalitisom, meningitisom, tifusom, itd. Nakom dva sata sam uspeo naći smeštaj. Istuširao sam se u „kontaminiranoj“ vodi i u 2 ujutru sam ušao u spavaću vreću na prljavom krevetu. Pre spavanja sam stigao da proverim lokalnu televiziju. Bio je samo neki tajski boks. Uvek kad stignem u nepoznatu zemlju, prvo proverim kanale na televiziji. Pošto ne volim tajski boks, za tren oka sam se uspavao.

Sutradan sam ustao u podne. Spremio sam se za izlazak i izašao u centar. Moram da priznam da je taj izlazak bio mnogo naporan, pošto u tako velikom gradu kao što je Čenaj ima mnogo stanovnika i posetilac ima osećaj da je sve prepuno. Od svih strana ti se obraćaju, hoće da rozgovaraju, da ti nešto nude. Da bih to dočarao, pomnoži osečaj iz niške velike pijace 50 puta i dobiješ taj osećaj.

Prespavao sam još jednu noć i pobegao sam u primorski gradić zvani Kovalam 38 km južno od Čenaja. Bilo je to mesto sa velikom, lepom ali potpuno praznom plažom i starom tvrđavom pretvorenom u luksuzan hotel spreman za bogate turiste. Pošto sam ja u to vreme bio student, nije bilo za mene i onda sam nastavio sa putovanjem za Mamalapuram (Mamallapuram). Tamo je bila mnogo prijatnija atmosfera. Mamalapuram je takođe mesto na moru, opušteno sa restoranima, puno jeftinog smeštaja i prodavnica sa suvenirima.

vecera

Što se tiče hrane u Mamalapuramu, naravno ima sveže morske ribe, povrće i pirinač. Na slici je večera u jednom od gomili jeftinih restorana u Mamalapuramu. Večera je koštala 200 rupija (oko 400 dinara).

Možna najegzotičniji gastronomski doživljaj je bio moj prvi susret sa svežim kokosovim orahom. Prodaje se često na ulici gde prodavac nudi na svojoj tezgi gomilu svežih kokosa. U ruci drži mačetu kojom te kokose otvara. Svež kokos je zelen i košta oko 15 do 20 rupija (oko 40 dinara) po komadu. Kad se dogovorite, prodavac uzme kokos u jednu ruku i mačetom u drugoj ruci odseće mali odsečak. U rupicu stavi slamčicu i daje vam da popijete kokosovo mleko. Kada popijete, kokos mu vratite i on ga onda otvori mačetom na dve polovine pošto uz mleko dobijate i polutečnu kokosovu srž koju vam prodavac skupi i stavi na jedan od odsečaka koji sam spomenuo ranije.

Južna Indija je bogata na istorijskim spomenicima. Ima tu puno hramova, statua i drugih  istorijskih objekata koje su odličan materijal za fotografisanje.

kamen

Kugla od kamena (Krishna’s Butter Ball) koje je na primer korisna i kao odmaralište za žedne koze.

relijefsvinje

Mamalapuram je nekad bila važna morska luka u kraljevini Palavaskoj i najveći rast je imao između 5. i 8. veka naše ere. Na slikama je nekoliko istorijskih objekata. Arhitektura je prepoznatliva po hramovima i reljefima uklesanim u kamenu. Mamalapuram i sada ima koloniju klesara.

tiger cave

U blizini Mamalapuramu se nalazi hram u Tigrovoj pećini.

Mamalapuram ima prelepu plažu. Čudno je da se u moru niko ne kupa ali lokalci vole da se prošetaju po širokoj plaži sa sitnim peskom. Najbolji je osećaj rano ujutru kad iz mora izlazi bela para i ozon koji je odličan ako bolujete od nekih plućnih bolesti.

U blizini plaže sa nalazi impozantan hram (Shore Temple) sagrađen u 7. veku naše ere.

shore temple1

Shore Temple u Mamalapuramu

Mamalapuram je prepoznatliv po statuama koje se klešu u kamenu. Najčešće se koristi granit koj se dovozi.

Nakon dva dana u Mamalapuramu sam konačno krenuo za Pondičeri (Pondicherry). Ovaj grad je nekada bila francuska kolonija osnovana na početku 18. veka. U gradu se oseća francuski uticaj, na primer koristi se francuski jezik, i atmosfera je opuštena čemu možda doprinosi  i gradska botanička bašta i nekoliko parkova. Grad sam po sebi nije mnogo zanimljiv pošto nema nikakve istorijske objekte. Interestantno je da se u blizini Pondičerija nalazi gradić Orovile (Auroville na slici dole), koji je eksperiment gde “ljudi iz sveta žive zajedno u harmoniji bez obzira na njihovu veru, političku pripadnost i nacionalnost“. Gradić je dizajnirao francuski arhitekta Rožerom Anžerom i otvoren je bio 28. februara 1968. godine.

orovil

Orovil

Moja sledeća stanica u južnoj Indiji je bio grad Čidambaram (Chidambaram) u kome dominira kompleks velikih hramova Nataradža (Nataraja) na 22 hektara. Ovde sam morao prvi put da skinem moje sandale. To se u stvari traži u svima aktivnim hinduističkim hramovima. Bilo je rano popodne i na moju nesreću je bio popločani deo ispred hrama je mnogo vruć. Pošto sam bio bos, pretrčao sam taj deo brzinom svetla. ;o) Uz to me je u mojoj trci jurio jedan prosjak koji je naumio da od mene dobije velike pare. Uzimajući u obzir sve ove okolnosti, nisam proveo mnogo vremena ispred ni unutar hrama. Svakako je hram delovao grandiozno.

U Čidambaru sam počao da jedem pravu indijsku hranu zvanu tali (thali) koja je vegetarijanska i sastoji se od pirinča i nekoliko sosova od povrća. Dok se moj organizam prilagođavao lokalnoj hrani, morao sam da koristim lekove pritiv dijareji. Da bi ste me bolje razumeli, opisaću Vam okolnosti oko serviranja talija. Tali se sastoji od pirinča skuvanog u vodi koj se servira na listu banane. Uz to dobijate obično 4 do 7 malih činijica sa različitim sosovima od povrća i voća. Uz to treba da znate da se u Indiji dosta koriste čili paprike. Onda jedan sos prelijete preko dela pirinča, pomešate i stavljate u usta desnom rukom. Za sada Vam neću objašnjavati zašto desnom, objasniću Vam kasnije. Nastavite sa sosovima. Ako Vam nestane pirinač, samo zamolite konobara da Vam doda. Obićno je jeden sos sladak, naprimer od kokosa. Taj ostavite za kraj kao poslasticu.

THALI

Tali

Najbolja poslastica je ipak svež ananas ili papaja. Njihov miris je neodoljiv i nema šanse da ih ne probate.

Sledeća stanica na mom putu je bilo selo Vajtiswarankojl (Vaitheeswarankoil). Dok sam naučio kako se kaže, pobegao mi je autobus. U ovog selu dominira hram Vijadanatisvarar (Viadanatheeswarar) koj je posvećen Šivi i njegovoj ženi Parvati. Kao i puno drugih hramova u Indiji i u ovom imaju živog slona (vidi ganesa) i monahe koji se ljute na turiste. Na svu sreću smo umilostivili monahe ponudevši im žvake Orbit.

slon

Slon u hramu Viadanatheeswarar u selu Vaitheeswarankoil

Posle toga sam nastavio Tandžavuru (Thanjavur), grad od 200 hiljade stanovnika. U njemu se nalazi poznati kompleks hramova Brihadišavara (Brihadishwara) iz 11. veka koji je pod zaštitom Unesco. Preporučujem Vam posetu njemu pošto je grandiozan, arhitektonski zanimljiv i održavan u odličnom stanju.

tanjavur1

Hram Brihadišavara u Tandžavuru sagrađen je 1010. godine

Fabrizio Fusco | Life & Health Coach

Coaching For Optimal Living & Health

Blog Vesne Mihajlović

Za ljubitelje stvarnosti, koja nam je malo poznata...

The Unpoisoned Apple

an unlost wanderer living life less toxic

MasaJakub

Kids Art

Elizabeth Frei, Ph.D.

Psychologist FSP: Lausanne and Biel/Bienne, Switzerland

Pisma štitnoj

blog o životu sa hipotireozom

Blogdan

Here unreal things and unreal people get a real shape. And vice versa.

STOP GMO U SRBIJI

ISTINA O GENETSKI MODIFIKOVANOJ HRANI. Srbija bez GMO

IDEJOPEDIJA

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

misanislija

zivot je lep

Cooking with Zoki

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Minjina Kuhinjica

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Fellow Passengers

Using what we've been given to do whatever we can

Profinification

da mi glava ne služi samo za češljanje

CookingwithZokie

...For the love of FOOD!

The Gourmand Traveller

A blog about food.

Gastarbajter

Muke i pouke iz dijaspore, posao, putopisi i život u inostranstvu

Sasvim Prirodno

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Vid Nikolic Food blog

Fotografija, putovanja, hrana / Food & travel photography

Мимин кутак

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

gollygoshgirl

everything means nothing with out love

Светосавско Ходочашће

Поклоничка путовања

Lutkice i krpice

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Hrana za Dušu

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Stylistico

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Tortelina

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Palachinka

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

So i Biber

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Moje grne

recepti za dušu

Mimi's Kingdom

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

f o o d f o r t h o u g h t

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

JA U KUHINJI...

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Hleb & Lale, food & photography

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Prstohvat soli

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Knjiški Moljac u špajzu

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

MEZZE

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

La cuisine creative

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Vratimo se izvornim vrednostima.

Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!