Tag Archives: Sveta Gora

Put ka Hilandaru

После два ноћења опраштамо се од Григорија и братије из скита у коме тренутно живи, и крећемо пут Хиландара.

hilandar1

Аутобусом се лагано спуштамо из Кареје ка луци Дафни где чекамо да се појави ферибот Св.Пантелејмон. И ферибот стиже, путници се лагано укрцавају претходно прошавши царинску контролу – цариници проверавају да путници са лошим намерама случајно не понесу неку стару драгоценост из манастира са Свете Горе. До Хиландарске луке Јовањица ферибот пристаје четири пута до обале, а то су луке манастира поред којих ферибот пролази.

Најграндиозније делује руски манастир Пантелејмон у коме је својевремено боравило неколико хиљада монаха. И Руси ходочасници су најбројнији на фериботу. Сам манастир Пантелејмон делује као омањи град, има саборни храм и десетак околних зграда – конака. Ту су и неизбежне скеле – манастир се реконструише уз помоћ Русије.

552016_259263847505916_59465629_n
hilandar
После сат вожње ферибот пристаје у луку Јовањица. Ту нас дочекује минибус манастира Хиландара – констатујемо да таман има довољно места за све који су се упутили ка Хиландару. Вожња до Хиландара је бесплатна и траје око 45 минута.Аутобус је без климе, тако да имате утисак да сте у прегрејаној сауни.

Прво што се види кад се аутобус приближи Хиландару су две огромне дизалице – манастир се лагано реконструише и обнавља од пожара из 2004. године…

И тако стигосмо пред капију Хиландара. Аутобус-сауна отвара врата и ходочасници нагрнуше напоље да се надишу свежег ваздуха и покупе своје ранчеве и торбе из гепека.

По уходаној процедури одводе нас у гостопримницу и послужују чајем, кафом, локумима и колачима. Затим следи прозивка пристиглих гостију. Мале су шансе да они који раније нису резервисали смештај добију преноћиште у Хиландару. Мој зет и ја смо то учинили на време али група од десетак ходочасника није, па морају да прошетају до оближњег зилотског манастира Есфигмен и тамо потраже смештај.Смештени смо у огромној просторији са 40 лежајева, а још отприлике толико има у суседној згради. И све је дупке пуно.

Одлазимо до оца Симеона који обезбеђује резервације и распоређује пристигле госте – треба да му пренесемо поздрав монаха Григорија из Кареје. Као прве комшије, манастири Хиландар и Есфигмен се помажу међусобно, а Хиландарци нису заборавили да су зилоти из Есфигмена дотрчали у помоћ и помогли да се угаси пожар у Хиландару 2004. године.

Пошто смо у Хиландар стигли око два поподне, а вечерња служба почиње у пет, решили смо да прво пешачимо до Есфигмена и потражимо мог бившег баџу – монаха Авакума, биолошког оца Григорија из Кареје.

Есфигмен је на око 45 минута лаганог хода североисточно од Хиландара. Пре него што угледате Есфигмен успут наилазите на перфектно обрађен виноград – око 1,5 хектара есфигменског винограда. Повремено вам прашњави пут испресецају кривудави трагови змија које су ту прошле пре вас – зато опрез и обавезно носите неки штап у руци.

Зилотски манастир Есфигмен лежи на обали мора (источна обала Свете Горе). То је права тврђава са преко стотину монаха који вредно раде и моле се Богу даноноћно. На главној улазној кули манастира вијори се застава са чувеним зилотским натписом – ПРАВОСЛАВЉЕ ИЛИ СМРТ. Сви светогорски манастири (па и Хиландар) под духовном су и црквеном влашћу Цариградске патријаршије, осим манастира Есфигмен који не признаје Васељенског цариградског патријарха Вартоломеја због његових блиских екуменистичких веза са римским папом. Зато су ефигменски монаси проглашени за секту, непризнати су од грчке државе. Али то су најортодокснији православци, воле Србе и радо их примају на конак ако нема места у Хиландару.

Имали смо среће да оца Авакума пронађемо у Есфигмену. Изгрлили смо се по монашки (љубљење није дозвољено чак и међу најрођенијима) и Авакум нам рече да тренутно нема дозволу од игумана да са било ким разговара, зато да дођемо сутрадан а он ће покушати да добије дозволу за разговор са нама! Нажалост, игуман је био немилосрдан и Авакум није добио дозволу за разговор, иако се нисмо видели читаве три године! Тако је то у монашком животу – за све се тражи благослов старешине манастира.

Хиландар се лагано обнавља од последица катастрофалног пожара из 2004.године. Конаци на северозападној страни су споља обновљени, добрим делом и изнутра и ту су већ смештени неки од монаха. Сада се изводе грађевински радови на североисточном делу манастирског комплекса, а делимично се обнавља и саборни храм чији су зидови напукли (храм је остао нетакнут у пожару!). Лепо се развија винова лоза која је изникла из зида саборног храма код места где је кивот Св. Симеона мироточивог. Чудотворно грожђе са ове лозе помаже бездетним родитељима да добију потомство.

Када се макадамским путем упутите северно од Хиландара, после сат времена пешачења изађете на море и стигнете у другу Хиландарску луку – Арсану. Претходно прођете поред пирга краља Милутина – високе куле са које се осматрало море да би се на време дојавило приближавање гусара, Турака и других морских пљачкаша.

Обнова Хиландара одвија се успорено јер све дозволе за грађевинске радове издаје специјално грчко министарство задужено за обнову свих објеката који су на Светој Гори. Све мора да буде обновљено онако какво је било у моменту првобитне изградње – па је забрањена употреба челика, бетона и других савремених материјала за градњу….

Autor teksta: Miodrag Milićević

ЗАПИСИ СА СВЕТЕ ГОРЕ

  Будимо се у Уранополису и констатујемо да наша соба има леп поглед на море. На брзину доручкујемо јер треба да одемо по визу за Свету Гору (DIAMONTIRION). ПИЛГРИМС БИРО који издаје визе смештен је двадесетак метара у уличици испред бензинске пумпе у Уранополису и почиње са радом у 7:30 сати.

Испред бироа је гужва ходочасника који чекају на визу.

Сама процедура издавања виза обавља се брзо – раднику бироа предате пасош, он пронађе ваше одобрење у компјутеру и одмах штампа визу на парчету папира формата А4.

Виза кошта 25 евра и у њој су ваши подаци и одобрење да имате право на 3 ноћења на Светој Гори. Такође вас обавештавају да сами морате да обезбедите смештај у неком од 20 светогорских манастира.

Излазите из ПИЛГРИМС БИРОА и спуштате се уском уличицом која води поред мора, па стижете до шалтера за издавање карата за ферибот који плови до Свете Горе. Путовање до Хиландарске луке Јовањица траје око један сат и кошта 5.5 евра, а ако идете до Карејске луке Дафни то траје два сата и кошта 7.5 евра.

Имате мало времена да попијете кафу у кафићу на обали мора јер већ у 9:45 сати ферибот Св. Пантелејмон креће према Светој Гори. На улазу у ферибот дочекује вас полицајац који проверава вашу визу и пасош и остаје вам само да се сместите на фериботу и уживате у вожњи.

Ферибот креће на време испред чувене куле у Уранополису, затим се полако губе са видика последње куће Уранополиса који је смештен на северозападној страни полуострва Света Гора. Ферибот вози дуж западне обале полуострва па са леве стране видите Свету Гору (тзв. трећи прстен Халкидикија), а са десне стране се у даљини назире полуострво Ситонија (други прстен Халкидикија).

А испред вас израња из мора чувена светогорска планина Атос и њен највиши врх на 2033 метара надморске висине.

atos 3  Света Гора(планина Атос, трећи прстен Халкидикија) је монашка република која ужива потпуну аутономију загарантовану уставом Грчке.Полуострво је дугачко 40км и широко десетак километара.У његовом централном делууздиже се моћна планина Атос са највишим врхом 2033 м изнад нивоа мора.Први монаси на Светој Гори појавили су се у 7.веку, а већина манастира је изграђена у 10.веку.Монаси и њихови манастири од самог почетка уживали су подршку Византијских царева, који су још тада доделили аутономију монашкој републици.На Светој Гори забрањен је приступ женама, па чак и животињама женског пола.Толеришу се кокошке(због јаја) а мачке се саме сналазе – па манастири повремено моле госте да мачке поведу са собом у Уранополис.У 14.веку Света Гора почиње да доминира као религиозни центар православног хришћанства.

Данас на Светој Гори има 20 активних манастира, од који су четири најважнија и дају представнике у светогорску владу(тзв. Протат) – то су Царске Лавре чији је поредак тачно утврђен. На првом месту је најстарији и највећи манастир на Светој Гори – Велика Лавра на крајњем југоистоку полуострва, други по значају је Ватопед, па Ивирон, а четврто место заузима српски Хиландар. Сви манастири су грчки, осим српског Хиландара, руског Пантелејмона и бугарског Зографа.Већина манастира смештена је на западној и источној обали полуострва.Наш Хиландар се налази на североисточном делу Свете Горе и има два пристаништа – Јовањицу на западној обали и Арсану на источној обали полуострва.

Монашка влада борави у Кареји – административном центру Свете Горе, а најближе Кареји је пристаниште Дафни на западном делу полуострва. Дафни је и крајња тачка до које се стиже фериботом Св.Пантелејмон.

skit u kareji

Ферибот Св.Пантелејмон пали своје снажне моторе у 9;45 и креће дуж западне обале Свете Горе.Али постоји нешто што надјачава хуку бродских мотора – то је јато галебова које кружи око ферибота и од путника очекује да им баце храну, при томе силно крештећи.Неки су се толико одомаћили да путницима, у бришућем лету, узимају комадиће хлеба директно из руке.

atos 2

Гледам путнике око себе – 50% су бучни Руси са фотоапаратима (снимање камером је забрањено на Светој Гори!), 20% су монаси који преврћу бројанице у својим рукама, 20% су Грци (они фериботом могу да превозе и своје аутомобиле), а преосталих 10% су Срби, Румуни …Руси осим фотоапарата носе и мотке са шиљатим металним врхом које су купили у Уранополису(цена 7 – 15 евра, има разних модела).Зет и ја смо се одлучили да штапове сами изрежемо од светогорског шибља – почетак је маја , сунце пече а змије (претежно поскоци) воле да се сунчају па можете случајно да их нагазите – зато је добро имати штап при руци.

Цела површина Свете Горе (неких 330 квадратних километара) припада манастирима.То су непрегледне шуме и маслињаци повремено испресецани стазама и калдрмисаним путевима.Ником се не препоручује да пешачи сам по Светој Гори – пре пар година сам са пријатељем кренуо пешице из манастира Есфигмен према Ватопеду и после три сата пешачења поново смо се нашли тамо одакле смо и кренули – велика је шанса да се у тој џунгли залута!

kareja

Осим организованог живота у манастирима, живи се и у мањим монашким заједницама – скитовима са по неколико монаха у њима, а они монаси који се одлуче за усамљенички испоснички живот најчешће одлазе у најсуровији јужни део полуострва – тзв. Каруља.

Осим пешачења путује се и мазгама и манастирским џиповима, а око административног центра Кареје постоји организовани аутобуски превоз до већих манастира.Од луке Дафни према југу возе бродићи и мањи ферибот Св.Ана.

534977_259269004172067_1935907878_n

Око Поднева ферибот Св. Пантелејмон стиже у луку Дафни. Сви путници напуштају брод и ужурбано крећу да заузму место у једном од два аутобуса паркираних у луци. Велика је гужва, па нас обавештавају да ће се један аутобус вратити поново по преостале путнике.

Улазимо у кафић и наручујемо кафу за освежење. У луци Дафни је полицијска и царинска испостава, поменути кафић и мноштво продавница са иконама, крстићима, бројаницама, разгледницама светогорских манастира и мапама Свете Горе.

Стиже и обећани додатни аутобус, сви преостали путници заузимају места и плаћају по 3.5 евра за вожњу од 45 минута до Кареје.

У Кареји нас дочекује монах Григорије, син моје свастике који већ десетак година живи на Светој Гори. Распитује се за родбину у Нишу, радосни смо што се видимо, каже да је у малом скиту у коме сада живи за нас спремљена чувена грчка мусака и салата са пуно маслиновог уља.
Старешина скита је отац Михајло који је због болести одсутан, али су ту Григорије, отац Гаврило (Грк), Румун Тодор и Албанац Бериша. Скит је у подножју великог скита Св. Андреј у коме увек има места да се преноћи. Иначе, на Светој Гори је уобичајено да вас приме у госте на пар дана, при чему су храна и преноћиште бесплатни. Гости на ово гостопримство одговарају тако што оставе прилог манастиру или купе неку иконицу, бројаницу, крстић у манастирској продавници.

Нешто са Григоријем, нешто без њега, обишли смо пешице Кареју и њену околину. Посетили смо кућицу -монашку келију- у којој је анђео диктирао монаху текст песме ДОСТОЈНО ЈЕСТ. Присуствовали смо предивном рађању сунца из мора на истоку Кареје. Пили смо манастирско црно вино и слушали тишину ноћи и гледали светла у даљини са острва Тасос.

Кареја је административни центар Свете Горе. Ту је зграда Протата – владе Свете Горе. У Протат улази по један од представника четири манастира – Велике Лавре, Ватопеда, Ивирона и српског Хиландара, а на челу владе се сваке године смењују представници поменута четири манастира.

Присуствовали смо јутарњој служби и целивали чудотворну икону ДОСТОЈНО ЈЕСТ у Саборном храму преко пута зграде Протата.

Посетили смо испосницу Светога Саве у којој се он подвизавао и написао своја највећа дела о организацији живота и рада у манастиру и о организацији власти у држави.Да бисте посетили испосницу морате упорно и дуго да звоните на улазу, све док се не појави монах који брине о испосници или његов помоћник. Док нас искушеник-помоћник- служи хладном водом, локумом и парчетом укусног колача молимо га да седне заједно са нама, нашта он одговара `да нема благослов` да седи и разговара са посетиоцима. Тако је то у монашком животу – све се ради по допуштењу, БЛАГОСЛОВУ, старешине или духовника (духовник је обично старији искусни монах кога зову СТАРЦЕМ).

На десет минута од центра Кареје налази се најмлађи манастир на Светој Гори – Кутлумуш, али је његова црква била затворена у време када смо га посетили. У Кутлумушу можете такође да потражите место за преноћиште у Кареји.

Присуствовали смо јутарњој служби и литургији у огромном здању цркве СветоАндрејског скита, и целивали смо мошти Светог Андреја. Изненадили су нас савремени терени за фудбал и кошарку у порти цркве, али нам рекоше да је у конаку Св. Андрејског скита смештена и зграда Богословије, па будући свештеници треба и физички да се рекреирају. Скит Св. Андреја припада манастиру Ватопед и у њему осим монаха Грка има и Енглеза, Финаца …

Од Кареје до манастира Ивирон води широк макадамски пут обасјан сунцем, али смо ми изабрали пречицу – уску, каменом калдрмисану стазу, сву у хладовини. Стаза се стрмо спушта од Кареје ка Ивирону и треба вам око сат и по лаганог хода. А онда се пред вама појави Ивирон – прекрасан манастир на источној обали Свете Горе, трећи у рангу светогорских манастира.

Стаза вас прво доведе до великог базена са водом за наводњавање огромног манастирског имања које је обрађено `под конац` – то су велике узорно преоране површине. Затим прођете кроз капију манастирског конака који је тренутно опасан скелама јер се изводе радови на реконструкцији манастирског здања. Ту је и табла на којој пише да Европска Унија финансира реконструкцију са 4,5 милиона евра. Уопштено говорећи, сви светогорски манастири су под грађевинским скелама, све се реконструише, а Европска Унија финансира већину радова. На Светој Гори електрична струја се добија или преко соларних панела (верзија од 200 вата струје, са акумулаторима и електроником кошта 3.000 евра), или уз помоћ електричних агрегата који раде на дизел гориво (ова варијанта се користи када су дани облачни или су потребе за струјом реда више киловата).

Наилазимо на старијег монаха, Григорије отпочиње разговор са њиме и обавештава нас да је тај монах `његов човек`, па ће нам отворити цркву и просторију у којој се чувају мошти светаца. А добићемо и чоколадице и бонбоне – што много цене сви монаси ма где да сам их сретао!

Црква је велика, у њој је пријатна хладовина што није ни чудо кад су јој зидови дебели бар један метар. Клањамо се иконама, а затим одлазимо у просторију са моштима – ја у свом животу на једном месту нисам видео већи број моштију светаца, сигурно их је било преко тридесет. Целивамо мошти, а онда нас позивају у гостопримницу на освежење – хладна вода и колачи су нам баш пријали. На крају смо посетили и манастирску продавницу да купимо иконице, крстиће.

Дошло је време за повратак, па смо решили да се вратимо широким путем којим стално тутње снажни џипови који вас засипају облацима прашине. После пола сата пешачења узбрдо, кад смо се већ солидно уморили, сустиже нас полупразан комби у коме су неки Грци који се враћају из Ивирона у Кареју, а возач је старији монах. Срећни улазимо у комби, и када смо после петнаест минута стигли у Кареју возач нам наплаћује 5 евра по особи – Григорије га познаје па нам каже да он тако зарађује паре за живот. А Григоријев `бизнис` за преживљавање на Светој Гори су крстићи – неко му их производи и шаље из Србије, а он то препродаје по манастирима и продавницама на Светој Гори и у Солуну.

Autor teksta: Miodrag Milićević

Kako stići na Svetu Goru

Pošto je ovo naša porodična Idejopedija, zamolila sam tatu za dozvolu da sa njegove Fejsbuk stranice preuzmem tekstove koje je objavljivao o odlasku na Svetu Goru.  Verujem da će Vam informacije biti korisne ukoliko razmišljate o obilasku Atosa.

'Atos 1

Да бисте посетили Свету Гору и Хиландар мора се спровести одређена процедура.
С обзиром да монашка република Света Гора ужива аутономију у Грчкој, да бисте посетили било који манастир на њој морате да обезбедите визу (DIAMONITIRION).
Захтев за визу напишете на енглеском и пошаљете тзв. ПИЛГРИМС БИРОУ (Pilgrims` bureau) на факс 0030-2310-222424 или Е-мејл piligrimsbureau@c-lab.gr. Ваш захтев обавезно мора да садржи ваше личне податке, БРОЈ ВАШЕГ ПАСОША, и број телефона, Е-мејла или факса на који желите да добијете одговор.

Одговор стиже врло брзо, а ако га не добијете за недељу дана позовите Пилгримс биро на телефон 0030-2310-252578. Захтев за визу подносите 2 до 3 месеца пре одласка на Свету Гору.

Биро обично позитивно одговори на ваш захтев. Битно је да телефоном или Е-мајлом потврдите ваш долазак на 2 недеље пре датума када вам је одобрен улазак на Свету Гору.

Затим следи да обезбедите ноћење у манастиру који сте одабрали. Ако изаберете Хиландар треба да пошаљете ФАКС на број 0030-2377-023494. Хиландару не можете да шаљете Е-мејл, а позивање хиландарског телефона је узалудан посао. Ваша виза за Свету Гору важи 3 ноћења, а Хиландар је пребукиран и одобрава само два ноћења, тако да за треће ноћење морате да се снађете.

Ја вам препоручујем да треће ноћење буде у зилотском манастиру Есфигмен који је 45 минута пешице удаљен од Хиландара, или да отпутујете фериботом до Кареје и сместите се у конаку скита Св. Андреј. За поменута два манастира није вам потребна никаква резервација унапред, имаћете место сигурно када се појавите на капији Есфигмена или скита Св. Андреј у Кареји.

….Осим новчаника, пасоша, четкице за зубе и по један пар веша и чарапа за сваки дан(а то стане у омањи ранац-не вучите кофере само ће вам сметати!) ништа вам друго неће бити потребно.Евентуално можете понети и врећу за спавање.

Од Ниша до Уранополиса у Грчкој треба вам 7-8 сати непрекидне вожње, уз кратко задржавање на грчкој граници ради испијања кафе. Не препоручујем да тај пут вози само један возач, тако да смо се зет и ја смењивали у вожњи и возили бар 10 км на сат изнад дозвољене брзине. Кад је летња сезона бар један сат дуже се чека на грчкој граници. Пут је перфектан, аутопут са 120км на сат, осим по једна деоница кроз Србију(Грделичка клисура), Македонију (долина Вардара) и Грчку (од Ставроса до Уранополиса) где је двосмеран пут са лимитом 80 км на сат. Најгоре је кроз Грделичку клисуру и око Врања где су наши путари започели бар 10-так деоница аутопута али их годинама не завршавају(уместо да започну деоницу, па је заврше и пусте у употребу!).Али, у предизборној кампањи много лепше звучи да смо започели 400 км аутопутева, него ли да смо 40 км потпуно завршили и пустили у рад. Код Ниша има парче аутопута где је друмарина 190 динара.Кроз Македонију путарину наплаћују 3 пута и јефтина је (једном 60 денара и 2 пута по педесет денара, при чему 60 денара вреди један евро).Кроз Грчку се вожња аутопутем не наплаћује, осим смешних 2 евра на деоници од Солуна до Ставроса. Најбоље и најбрже је од грчке границе ићи на Солун, па обилазницом око Солуна (где је дозвољено 130 км на сат!) и онда се одвајате према Кавали – тај део аутопута води према Ставросу.Испред Ставроса се одвајате са аутопута на обичан двосмерни пут са лимитом 80км на сат, а од Ставроса до Јерисоса возите слалом брдским кривудавим путем.Од Јерисоса до Уранополиса треба вам 20-так минута вожње крај обале мора.

На 15-так километара од Јерисоса ка Ставросу препоручујем да обавезно посетите Хиландарски метох Каково. Дочекаће вас са хладном водом, кафом и одличном ракијом, а боља варијанта је да вас понуде чувеним Хиландарским црним вином.Ту је и продавница где можете купити бројанице, крстиће, верске књиге и иконе светаца.Каково има прекрасни рибњак одакле се Хиландар снабдева свежом рибом, а ту је и мала прелепа црквица да се помолите за срећан пут.

Скрећем пажњу да у повратку пажљиво пратите саобраћајне ознаке око Солуна ка Mакедонској граници – на ознакама пише Евзони (име грчког граничног прелаза) и Скопје.

Ако у Грчкој у кафићу потражите турску кафу добићете мрк поглед и обавештење да се ту точи само грчка кафа!

У Уранополису морате да преспавате, ту се вади виза за Свету Гору и одатле ферибот вози ка манастирима.Двокреветна соба ван сезоне у хотелу са 4 звездица плаћа се 35-40 евра, плус 5 евра по особи за доручак….

Autor teksta: Miodrag Milićević

Fabrizio Fusco | Life & Health Coach

Coaching For Optimal Living & Health

Blog Vesne Mihajlović

Za ljubitelje stvarnosti, koja nam je malo poznata...

The Unpoisoned Apple

an unlost wanderer living life less toxic

MasaJakub

Kids Art

Elizabeth Frei, Ph.D.

Psychologist FSP: Biel/Bienne, Switzerland

Pisma štitnoj

blog o životu sa hipotireozom

Blogdan

Here unreal things and unreal people get a real shape. And vice versa.

STOP GMO U SRBIJI

ISTINA O GENETSKI MODIFIKOVANOJ HRANI. Srbija bez GMO

IDEJOPEDIJA

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

misanislija

zivot je lep

Cooking with Zoki

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Minjina Kuhinjica

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Fellow Passengers

Using what we've been given to do whatever we can

Profinification

da mi glava ne služi samo za češljanje

CookingwithZokie

...For the love of FOOD!

The Gourmand Traveller

A blog about food.

Gastarbajter

Muke i pouke iz dijaspore, posao, putopisi i život u inostranstvu

Sasvim Prirodno

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Vid Nikolic Food blog

Fotografija, putovanja, hrana / Food & travel photography

Мимин кутак

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

gollygoshgirl

everything means nothing with out love

Светосавско Ходочашће

Поклоничка путовања

Lutkice i krpice

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Hrana za Dušu

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Stylistico

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Tortelina

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Palachinka

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

So i Biber

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Moje grne

recepti za dušu

Mimi's Kingdom

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

f o o d f o r t h o u g h t

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

JA U KUHINJI...

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Hleb & Lale, food & photography

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Prstohvat soli

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Knjiški Moljac u špajzu

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

MEZZE

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

La cuisine creative

Naša enciklopedija ideja za kreativan i zdrav život...

Vratimo se izvornim vrednostima.

Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!